Kafa je posle vode najčešće konzumirani napitak u Nemačkoj. Jedna šolja ujutru je deo svakodnevnog rituala.
Postoje brojne studije u kojima su proučavani efekti kafe. Mišljenja se dosta razlikuju. Kafa može imati pozitivna kao i negativna svojstva. Pijemo kafu jer nas čini budnim i produktivnim, jer predivno miriše i ima divan ukus.
Negativni efekti se definitivno javljaju ako preterujemo sa konzumiranjem kafe. I razlikuju se za svaku osobu. Za neke ljude je jedna šoljica dnevno dobra, za neke tri, ali ima i onih koji jednostavno ne vole miris ili ukus kafe. Ispijanje kafe može da ošteti želudac i to je obično slučaj kada se zrna kafe prže brzo i na veoma visokim temperaturama. Na taj način se formiraju razne gorke supstance i upravo one su štetne za želudac.
Zanimljivo je da se neki vitamini nalaze u kafi, jer uglavnom nastaju prilikom prženja, na primer vitamini B grupe, posebno B2. Kafa takođe može da sadrži magnezijum. Barbara Beker piše u svojoj knjizi "Samo pet dana", da pravi ljubitelji kafe koji konzumiraju tri do četiri šoljice dnevno imaju manji rizik od dijabetesa tipa-2 ili kardiovaskularnih bolesti.Ona piše, da Konzumiranje kafe blagotvorno deluje na um, štiti od mentalnog pada, pomaže u mršavljenju, jer deluje kao apetitna kočnica i potpomaže sagorevanje masti, kao i zdravlje jetre.
S druge strane, jasno je da tanini koji se nalaze u kafi mogu da smanje apsorpciju gvožđa, cinka i kalcijuma iz hrane. Crni i zeleni čaj imaju isti efekat. Stoga bi imalo smisla suzdržavati se od kafe nakon jela bogatim gvožđem, naročito ako imate nedostatak gvožđa.
Kafu nije preporučljivo piti uveče. Dok telo ponovo ne razgradi polovinu kofeina, potrebno je oko pet sati.
Naučiti slušati sopstveno telo je veoma važno. Ne treba preterivati i zaista je važno truditi se da osetite kako određena pića ili hranljive materije utiču na naše raspoloženje, nivo energije i zdravlje.